Poremećaji tonusa kod beba- HIPERTONUS i HIPOTONUS

Roditelje često zanima šta je to mišićni tonus, da li je on poremećen kod njihovih beba i ako jeste da li je to nešto opasno. Mišićni tonus odnosno napetost mišića je uvek prisutan u ljudskom telu, on pomaže da se telo održi u određenom položaju i takođe omogućava pokrete. Međutim, mišićni tonus kod beba kao i kod odraslih mora biti fiziološki, odnosno u granicama normale..

Poremećaji tonusa mišića bebe mogu biti uzrokovani problemima u trudnoći kao što su insuficijencija placente (placenta ne obavlja dobro svoju ulogu), stresom i određenim lekovima, načinom na koji se odvijao porođaj, indukcijom, carskim rezom a može bizi uzrokovana i posle porođaja. Nervni sistem se aktivno formira i posle porođaja pa treba pažljivo posmatrati bebu i vreme koje mu je potrebno da savlada određene veštine. Ako se poremećaji u mišićnom tonusu ne prepoznaju na vreme dete počinje da zaostaje u fizičkom razvoju a zatim i u mentalnom jer su motorne veštine usko povezane sa razvojem kore velikog mozga.

Poremećaji u mišićnom tonusu kod beba

Tipovi poremećaja su:

-Hipertonus (ekstremna mišićna napetost)

– Hipotonija (nedovoljna mišićna napetost)

– Distonija (različit stepen napetosti u različitim grupama mišića)

Hipertonus kod beba

Hipertonus je posledica raznih oštećenja u mozgu i nervnom sistemu – krvarenje, porođajna trauma, hipoksija, meningitis. I deca koja se lako nadražuju su hipertonična. Simptomi hipertonije: bebini mišići su zategnuti, telo je preterano napeto, beba se ne opušta ni dok spava, ruke su pritisnute uz grudi, noge su savijene ka stomaku, pesnice su čvrsto stegnute. Od rođenja beba drži glavu pošto ima hipertonične mišiće vrata. Roditelji primećuju povećanu anksioznost, beba loše spava, često neutešno plače. Brada se trese i na najmanju iritaciju, takve bebe često bljuckaju. Kada se kod ovih beba ispituju refleksi, ponovoljeno širenje nogu ili ruku povećava mišićni tonus i tako se fiziološka hipertoničnost može lako razlučiti od patološke hipertoničnosti. Kada se pokušava izazvati refleks oslanjanja beba staje na nožne prste i savija prste. Kada se se povuku bebine ruke beba ih ne ispruža u potpunosti. Hipertoničnost smanjuje brzinu razvoja deteta. Kod hipertoničnih beba veštine kao što su puzanje, sedenje, i hodanje razvijaju se kasnije nego što je to očekivano za određeni uzrast.

 

 

Hipotoničnost kod beba

Hipotoničnost je smanjeni mišićni tonus, manje je prisutan kod beba nego hipertoničnost, najčešće ga imaju prevremeno rođena deca i deca sa abnormalnostima mozga, endokrinim bolestima i infekcijama. Hipotonija može biti znak neke infekcije u materici, povrede prilikom porođaja, moždanog hematoma itd. U ozbiljnim slučajevima kada su mišići slabi javljaju se poremećaji pri gutanju, sisanju i čak disanju kod beba. Ako su određene grupe mišića ili udovi hipotonični razlog mogu biti nervna oštećenja. Hipotonična beba je obično tiha, smirena i ne zadaje brige roditeljima. Većinu vremena spava ili je lenja. Retko plače, ne pomera se, slabo jede i slabo dobija na težini. Beba ne drži uspravno glavu jako dugo, stopala i šake su ispruženi a ruke leže pored tela kada je beba na leđima. Mišići stomaka nemaju tonus i izgledaju kao palačinka. Ugao raširenih butina dostiže 180 stepeni. Kada se postavi na stomak beba ne savija ruke i zariva lice u površinu na kojoj leži i izgleda mlitavo.

Distonija kod beba

Asimetričan tonus, ili distonija je stanje kada je tonus nekih mišićnih grupa veći a drugih manji. U tom slučaju dete leži u neprirodnim položajima, nabori na koži su neujednačeni. Dete pada na stranu gde je tonus izražen a glava i karlica se okreću u pravcu mišićne naetosti, torzo izgleda kao luk. Ako se poremećaji mišićnog tonusa uoče u ranim stadijumima i ako se pravilno leče oni neće ostaviti posledice. Ali ako se hipertonus ne leči držanje tela postaje nepravilno, dete može dobiti skoliozu, mogu se javiti poremećaji u hodanju, tortikolis ili kriva stopala. Može doći do poremećaja u psihomotirnom razvoju i on može biti odložen. Najteža posledica je cerebralna paraliza – težak neurološki poremećaj koji se javlja u prvim mesecima života.

Kako ga lečiti?

Da bi ste ispravno postupili neophodno je da vas fizioterapeut obuči postupcima koji će dovesti do normalizacije tonusa kako bi ste omogućili detetu da započne pokret i održi položaj. U prvim pokušajima to izgleda nemoguće jer vam dete “sve vreme beži i zauzima položaje koje ono hoće” ali to je samo zbog vašeg neiskustva. Naginjanjem glave na dole, postavljanjem nogu u savijeni položaj i ruku napred uspešno će te savladati i najratobornije dete jer će se tonus smanjiti što će detetu omogućiti da u opuštenom položaju napravi pokrete koje inače ne može.

Pravilnim uzimanjem, nošenjem, adekvatnim položajima pri povijanju, korigovanjem položaja pri spavanju i odgovarajućom stimulacijom problem hipertonusa može uspešno da se prevaziđe.