20. maja 2020.
Teniski-lakat-min-1280x720.jpg

Teniski lakat (lateralni epikondilitis) je bolno stanje koje se javlja kada su tetive u laktu preopterećene, najčešće ponavljajućim pokretima ručnog zgloba i ruke. Uprkos svom imenu, sportisti nisu jedini ljudi koji razvijaju teniski lakat. Bol u “teniskom laktu“ nastaje pre svega tamo gde se tetive mišića podlaktice pričvršćuju na koštano izbočenu stranu spoljne strane lakta. Bol se takođe može proširiti u podlakticu i zglob.

Golferski lakat (medijalni epikondilitis) je stanje koje prouzrokuje bol gde se tetive mišića podlaktice pričvršćuju na koštano izbočenu unutrašnjost lakta. Bol se takođe može proširiti u podlakticu i zglob. Golferski lakat je sličan teniskom laktu. Nije ograničen na golfere pa teniseri i drugi sportisti, bilo profesionalni ili rekreativni, koji puno koriste ručne zglobove ili jak stisak šake takođe mogu razviti golferski lakat.

Ovi problemi ne moraju da vas udalje od vaših omiljenih sportskih aktivnosti. Odmor i odgovarajući tretman mogu vas vratiti u zamah stvari.

U 90% slučajeva, ovi problemi se leče fizikalnom terapijom i precizno doziranom kineziterapijom.



20. maja 2020.
Bolno-rame-min-1280x720.jpg

Rameni zglob je skup nekoliko zglobova koji zajedno sa tetivama i mišićima omogućuju širok raspon pokreta u ruci. Međutim, mobilnost ima svoju cenu. Može dovesti do povećanja problema sa nestabilnošću ili uklještenjem (impingement) mekih tkiva ili koštanih struktura u ramenu, što rezultira bolom.

Bol možete osećati samo kada pomerate rame ili sve vreme. Bol može biti privremen ili se može nastaviti i zahtevati medicinsku dijagnozu i lečenje.

Najčešći problemi u ramenom zglobu su.

  • Upala tetive (bursitis ili tendinitis)
  • Kidanje mišićnih vlakana, tetive ili labruma
  • Nestabilnost
  • Artritis
  • Prelom kosti

U 80% slučajeva lečenje je nehirurško. Uz fizikalnu terapiju i dobro osmišljen plan kineziterapije možete imati odlične rezultate koji eliminišu bol i uspostavljaju dobru biomehaniku ramena.



20. maja 2020.
Bol-u-ramenu-1280x720.jpg

Smrznuto rame (engl. “frozen shoulder”)  je sindrom kojem najbolje odgovara naziv periartritis humeroscapularis. Radi se o sindromu nepoznate etiologije koji karakteriše bol i ograničen pokret u ramenu u svim smerovima.

U početku dolazi do upale tetive m. supraspinatusa. Karakteristično za ovaj problem je da se javi povišena lokalna temperatura, bol u šaci, nadlaktici i ramenu sa tendencijom širenja prema vratu. Već u ovoj fazi se može primetiti odstupanje od pravilne šeme pokreta i asimetrije gornjeg dela tela. Pokret prouzrokuje bol pogotovo ukoliko se ruka podigne iznad glave ili rotira spolja. Pacijent drži ruku prislonjenu uz telo i rotiranu ka unutra kako bi izbegao bol. Ukoliko se bolest adekvatno ne leči, nakon kratkog vremena dolazi do adhezivnog burzitisa, poznatijeg kao „smrznuto rame”.

U ovoj fazi bol se javlja i u stanju mirovanja, javlja se noću u toku sna, širi se u nadlakticu i prema lopatici, pokreti ramena su izrazito bolni i smanjeni.

Bitno je što pre reagovati i ne dozvoliti da ovaj problem dođe u fazu koja zahteva mnogo veći napor za pacijenta kako bi se rešio. Što je rame duže u položaju bez pokreta to je progresija bolesti veća.



20. maja 2020.
Ledja-1-1280x854.jpg

Lumbalna kičma je izvanredno dobro projektovana struktura međusobno povezanih kostiju, zglobova, nerava, ligamenata i mišića koji zajedno rade na pružanju podrške, snage i fleksibilnosti. Međutim, ova složena struktura takođe ostavlja donji deo leđa podložnim povredama i bolovima.

Nakon što se postigne tačna dijagnoza uzroka bolova u donjem delu leđa, mogućnosti lečenja mogu se odabrati na osnovu najboljih današnjih medicinskih praksi.

Većina akutnih bolova u donjem delu leđa rezultat je povreda mišića, ligamenata, zglobova ili međupršljenskih diskova.

Bol se smatra hroničnom kada traje duže od tri meseca i premaši prirodni proces izlečenja u telu. Hronična bol u donjem delu leđa često uključuje problem sa diskom, problem zglobova i/ili iritirani nervni koren.

Uobičajeni uzroci uključuju:

  • Diskushernija
  • Degenerativne promena međupršljenskg diska
  • Disfunkcija fasetnih zglobova
  • Disfunkcija sakroilijakalnog zgloba
  • Spondilolisteza.
  • Osteoartritis.
  • Deformitet. (Zakrivljenost kičme-skolioza, kifoza, lordoza)
  • Trauma, prelom pršljenova.

Ovi problemi u lumbalnoj kičmi se mogu lečiti neoperativno ukoliko ne izazivaju palo stopalo, nekontrolu bešike i druge značajne neurološke poremećaje.

Uz dobro isplaniranu rehabilitaciju, možete pobediti bol u leđima!



20. maja 2020.
Diskushernija-2-1280x853.jpg

Hernija diska odnosi se na problem sa jednim (ili više) od gumenih jastuka (diskova) koji se nalaze između pršljenova. Spinalni disk ima meko, želatinasto središte (jezgro) koje je zatvoreno u čvršćoj, gumenoj spoljašnjosti (antilus). Hernija diska nastaje kada se meko jezgro diska istisne kroz pukotinu u omotaču. Hernija diska, koja se može pojaviti u bilo kojem delu kičme, može iritirati nerv u blizini. Zavisno od toga gde je hernija diska, to se može manifestovati bolom, ukočenošću ili slabošću u ruci ili nozi. Mnogi ljudi nemaju simptome hernije diska. Hirurgija obično nije neophodna da bi se otklonio problem.



20. maja 2020.
Untitled-3-1280x853.jpg

Uklješteni nerv nastaje kada se na nerv vrši previše pritiska okolnih tkiva, poput kostiju, hrskavice, mišića ili tetiva. Ovaj pritisak narušava funkciju nerva, uzrokujući bol, trnce, ukočenost ili slabost. Uklješten nerv se može javiti na većem broju mesta u vašem telu. Na primer, hernija diska u donjoj kičmi može izvršiti pritisak na nervni koren, uzrokujući bol koji se spušta duž zadnje strane koge. Isto tako, stezanje živaca u zglobu može dovesti do bola i ukočenosti u ruci i prstima (sindrom karpalnog tunela). Uz odmor i druge konzervativne tretmane, većina ljudi se oporavi od ukočenog nerva u roku od nekoliko dana ili nedelja.



20. maja 2020.
Bol-u-rukama-1280x720.jpg

Cerviko-brahijalni sindrom definiše se kao nelagodnost u vratu i ruci nastali kao rezultat pritiska na brahijalni pleksus. Brahijalni pleksus je grupa nerava u vratu i ramenu. U osnovi, nervi u vratu se odvajaju i spajaju se zajedno, stvarajući brahijalni pleksus. Van kičmene moždine dolazi do nervnih korena, a ti nervi se granaju na manje nerve. Na primer, grane nervnih korenova C1-T1 stvaraju brahijalne i radijalne nerve, koji zauzvrat šalju impulse za snabdevanje mišića bicepsa i podlaktice. Kada postoji jasan pritisak na nerv brahijalnog pleksusa, nazivamo ga cerviko-brahijalni sindrom. Cervikalni deo imena odnosi se na činjenicu da nešto u vratnoj kičmi (vratu) vrši pritisak na ove nerve.

Simptomi su:

  • Spuštajući bol niz ruku i šaku
  • Osećaj utrnulosti
  • Osećaj boli i pečenja ruke.


20. maja 2020.
Bol-u-vratu-min-1280x720.jpg

Cervikalni sindrom odnosi se na skup poremećaja izazvanih promenama na vratnoj kičmi i mekom tkivu koje je okružuje, pri čemu je bol pretežni simptom. Bol u vratu je čest problem velikog broja današnje populacije. Faktori koji doprinose ovom stanju uključuju moderan način života, dugotrajno sedenje i nepravilna, fiksna ili ograničena postura. Koren ovih poteškoća nalazi se u mehaničkim poremećajima struktura cervikalne kičme, lošem držanju tela i trzajućim pokretima tela.

Cervikalni sindrom je uobičajeno zdravstveno stanje koje prevashodno pogađa odraslu populaciju. Bol u vratu varira u jakosti – od umerenog do nepodnošljivog, što dovodi do visokog nivoa odsustva na poslu kao i do smanjenja kvaliteta života. Pravilan program fizikalne terapije može pomoći pacijentima da se vrate svojim uobičajenim svakodnevnim aktivnostima, poboljšaju kvalitet života, kao i smanjenju odsustva sa posla.



20. maja 2020.
Bekerova-cista-1280x720.jpg

Bekerova ili poplitealna cista je jedna vrsta burze koja se nalazi u poplitealnoj jami, otvorena je ka unutrašnjosti kolena, povremeno se puni sinovijalnom tečnošću i predstavlja jedan vid odbrambenog mehanizma kolena usled povreda ili preopterećenja. Može narasti do veličine jabuke usled punjenja sa nemogućnošću spontanog pražnjenja.

Pojava punjenja bekerove ciste se često vezuje za povrede meniskusa, prednjeg ukrštenog ligamenta, sinovitisa, reumatoidnog artritisa i artroze kolena. Predstavlja pojavu okrugle elastične otekline, sa zadnje strane kolena, više medijalno ispod tetiva mišića semitendinozusa i mišića semimemranozusa.

Simptomi koji se javljaju su osećaj punoće i zategnutosti u kolenu pri pokretima totalne fleksije i totalne ekstenzije uz pojavu palpatorne bolnosti. Ovi simptomi se povećavaju usled opterećenja kolenog zgloba. Takođe može doći i do pucanja same Bekerove ciste, kada pacijent oseća oštar bol i pojavu otoka sa zadnje strane kolena i u gornjem delu lista.

Lečenje podrazumeva pre svega isključivanje aktivnosti, uklučivanje fizikalnih procedura (Tekar terapija, Ergon terapija, magnetooterapija, laseroterapija, elektro terapija, krioterapija, limfna drenaža) i blage masaže u cilju drenaže samog otoka. Pojava povratka simptoma nije retka, sprečava se uvođenjem pravovremenog programa vežbi sa radom na istezanju odgovarajućih mišićnih grupa i postepenim uvođenjem trenažno-sportskih aktivnosti. Ukoliko nakon dužeg vremenskog perioda nema poboljšanja indikovano je hirurško lečenje ili neka druga metoda za ulanjanje sadržaja.



20. maja 2020.
Trkacko-koleno-1-1280x720.jpg

Trkačko koleno ili hondromalacija patele je jedan od čestih povreda koje se javljaju kod rekreativaca ili profesionalnih sportista koji su izloženi dugom trčanju i dugotrajnom trenju i struganju zadnje strane patele o femur. Za nesmetano klizanje i pravilan položaj čašice zaduženi su pre svega mišići kvadricepsa. Jedan od glavnih uzroka za nastanak ovog sindroma je nepravilna aktivnost mišića kvadricepsa tačnije slabost vastusa medijalisa i preopterećenje vastusa lateralisa i ili otibijalnog trakta. Usled prevelikog trenja patele o femur dolazi do oštećenja zadnje strane patele koja se definiše kao hondromalacija patele.

Simptomi koji se javljaju su bol sa zadnje strane patele, otok i krepitacije (škripanje) pri pokretima. Pritisak na samu patelu u ekstenziji dovodi do povećanja bola i klinički se na taj način moze pretpostaviti da se radi o ovom sindromu. Za potpunu dijagnostiku ovog sindroma možemo koristiti rendgen snimak ili magnetnu rezonancu.

U početnim fazama bol se javlja samo pri velikim naporima, kasnije se bolovi pojačavaju toliko da sprečavaju samu aktivnost i u krajnjoj fazi bolovi mogu da se javljaju i u miru.