Da li osećate bol u leđima?
Da li osećate ukočenost?
Ne možete dugo da sedite, ležite ili hodate?
Ukoliko imate bilo koji problem sa leđima poput navedenih, ovo je tekst za vas.
Kao što možda znate iz ličnog iskustva, bol u leđima je složen problem, nisu uvek simptomi isti i taj bol je za svakoga drugačiji. Postoji mnogo vrsta bola kao i širok spektar tretmana koji mogu da pomognu. Ali je bitno znati da dve osobe koje imaju iste simptome čak i kliničku sliku ne znači da imaju isti problem.
Simptomi se razvijaju u skladu sa svakodnevnim aktivnostima, koliko dugo sedimo, u kom položaju provodimo dosta vremena, koliko su mišići jaki da izdrže sve te položaje.
Naš mozak teško razlikuje povredu jedne strukture kičme u odnosu na drugu koja je u blizini. Na primer, diskushehrnija može se osećati kao degenerativna promena na fasetnom zglobu zbog svoje neposredne blizine. U nekim slučajevima isti nervni koren može da se iritira različitim strukturama, poput diska ili koštanog zgloba.
Potrebno je detaljno ispitati medicinsku istoriju, razgovarati o simptomima i obaviti pregled kako bi se precizno dijagnostikovao uzrok bola u leđima. Ponekad su potrebni dijagnostički testovi poput MRI pregleda kako bi se locirao i potvrdio osnovni uzrok bola.
Način na koji klijent opisuje bol, područje distribucije i bilo koji srodni simptomi su važni za dijagnostifikovanje uzroka bola u leđima.
Da biste bolje stekli uvid za uzork bola u leđima, postoje tri uobičajene klasifikacije:
Aksijalni bol
Naziva se i mehaničkim bolom. Aksijalna bol je fokusirana na jedno mesto ili područje. Može se opisati na više načina, kao što su oštar ili tup bol, konstantan ili prolazan. Napetost mišića je čest uzrok aksijalnih bolova u leđima, kao i fasetni zglobovi.
Diskalni bol
Često se karakteriše kao tup, širok i dubok bol koji se pomera i varira u intenzitetu. Kao primer u donjem delu leđa, degenerativna bolest diska može prouzrokovati bol koja se širi na kukove i gluteuse.
Radikularni bol
Obično opisan kao struja, osećaj trnjenja ili peckanja, radikularni bol prati putanju kičmenog nerva dok izlazi iz spinalnog kanala. Ova vrsta bola prouzrokovana je stiskanjem i/ili upalom u korenu kičmenog nerva. U lumbalnom delu kičme radikularni bol može preći u nogu. Ostali nazivi za radikularni bol su išijas ili radikulopatija (kada su praćeni slabošću i/ili ukočenošću). Može biti uzrokovan stanjima kao što su hernija diska, spinalna stenoza ili spondilolisteza.
Šta je važno znati?
Bol u leđima nije nešto što nastaje u trenutku (osim ako je u pitanju traumatska povreda). Do problema u kičmi dolazi dugoročnim opterećenjem i lošom posturom. Iz tog razloga, bitno je uticati i na promene u svakodnevnom životu, koje su dovele do pojave boli. Potrudite se da sedite pravilno, tako da imate lumbalnu podršku, da se ne savijate i podižete teške predmete sa ispravljenim kolenima, da niste dugo u savijenom položaju, jer sve nabrojane situacije nakon velikog broja ponavljanja ako se rade neispravno, prave disfunkciju, a nakon nekog vremena nastupa bol kao informacija da nešto nije u redu.
Fizikalna i kineziterapija mogu da daju odlične rezultate u uklanjanju bola. Ali ukoliko se vratite aktivnostima koje su i dovele do problema sa kičmom, bol će se u jednom trenutku i vratiti.
Šta da radite kada osetite bol?
Kada osetite bol, pokušajte da zauzmete udoban položaj koji ublažava simptome. To je često ležanje na leđima sa savijenim kolenima.
I uvek je najbolje da se obratite lekaru ili fizioterapeutu kako bi ustanovili razlog bola, i pružili vam pravo rešenje za vaš specifičan slučaj i sprečili dalje komplikacije.
Diskushernija
Diskushernija je rezultat već svega gore pomenutog.
Do diskushernije dolazi kada hrskavičavi jastučići (diskusi) ne mogu više da odgovore na pritiske koje stvaramo ponavljajućom lošom biomehanikom tela.
Ukoliko uzmete 1000 nasumično odabranih ljudi, statički preko 700 ljudi će imati diskusherniju, od čega bar 300 neće imati nikakve simptome.
To nam govori da i ako imate diskusherniju ona ne mora biti praćena bolom. Sa diskushernijom se može živeti i bez bola.
Dobro isplanirana fizikalna terapija, vežbe specifično dizajnirane da isprave problem, upornost i volja mogu vam dati fantastične rezultate.
Preporuka je da vodite računa o svom telu, tako što ćete bar jednom godišnje napraviti proveru vašeg fizičkog stanja i sprečiti bilo koji potencijalni problem.
