Nakon svake povrede koja narušava integritet tkiva telo reaguje tako što na tom mestu stvara ožiljno tkivo. To može nastati nakon neke traume, opekotine ili operacije, ali to ne znači da su svi ožiljci isti. Ožiljno tkivo zamenjuje oštećeno vlaknasto vezivno tkivo koje nije tako elastično i funkcionalno jer prouzrokuje smanjenu cirkulaciju kao i pokret i senzaciju u tom području. Dubina ožiljnog tkiva takođe može varirati od površinskog sloja kože do dubljih tkiva, fascija, nerava i tetiva.

Pored smanjene senzacije i obima pokreta ožiljci utiču na fasciju koja ima veliki uticaj sa povezanošću svih delova tela. Sta to znači? Ukoliko imate ožiljak na jednom delu tela, on direktno može uticati na pojavu bola u drugom delu tela. Budući da je fascija sloj koji prodire, štiti i povezuje sve mišiće, tetive, nerve, krvne sudove i organe i pomaže im da funkcionišu kao celina a ne kao pojedinačne strukture. Tako da ukoliko u celom lancu navedenih struktura koje funkcionišu zajedno oštetite jedan deo, narušava se sinergija celog lanca.

Slikovito se fascija može opisati kao stoljnjak (fascija) preko stola (mišići, tetive, nervi, krvni sudovi, organi). Ukoliko povučete stoljnjak na jednom kraju, on će  lagano klizati preko stola i pomeriti se i na drugoj strani stola. Ali ukoliko na sred stola stavite težak kamen (ožiljak) i ako povučete stoljnjak na isti način velika je verovatnoća da će se on negde pocepati i neće lagano klizati preko stola. Što je kamen veći i teži, stoljnjak teže kliza i ima veću šansu da se pocepa. Ovo je čest slučaj sa postoperativnim ožiljcima obzirom da oni znaju biti jako veliki i duboki.

Uz pravilnu negu rane moguće je minimizirati probleme koji ožiljci nose sa sobom. Postoji nekoliko neinvazivnih metoda manualne i fizikalne terapije koje mogu imati jako dobar efekat u oslobađanju ožiljka, a to su:

• Osteopatija
• Manualna terapija
• Frikciona masaža
• ERGON tehnika
• Triger point masaža
• Akupresura

Hidratantne kreme, kada se primenjuju najmanje dva puta dnevno, mogu poboljšati fleksibilnost ožiljaka.

Kombinacijom ovih terapija postiže se efekat „odlepljivanja“ stuktura kako bi one mogle da funkcionišu bez narušavanja sinergije pokreta. Nervni sistem to vrlo rado prihvata jer kada je tkivo „mekano“ a strukture slobodne ne mora da ulaže dodatni napor za neke od najjednostavijih pokreta.

Da li osećate bol u leđima?

Da li osećate ukočenost?

Ne možete dugo da sedite, ležite ili hodate?

Ukoliko imate bilo koji problem sa leđima poput navedenih, ovo je tekst za vas.

Kao što možda znate iz ličnog iskustva, bol u leđima je složen problem, nisu uvek simptomi isti i taj bol je za svakoga drugačiji. Postoji mnogo vrsta bola kao i širok spektar tretmana koji mogu da pomognu. Ali je bitno znati da dve osobe koje imaju iste simptome čak i kliničku sliku ne znači da imaju isti problem.

Simptomi se razvijaju u skladu sa svakodnevnim aktivnostima, koliko dugo sedimo, u kom položaju provodimo dosta vremena, koliko su mišići jaki da izdrže sve te položaje.

Naš mozak teško razlikuje povredu jedne strukture kičme u odnosu na drugu koja je u blizini. Na primer, diskushehrnija može se osećati kao degenerativna promena na fasetnom zglobu zbog svoje neposredne blizine. U nekim slučajevima isti nervni koren može da se iritira različitim strukturama, poput diska ili koštanog zgloba.

Potrebno je detaljno ispitati medicinsku istoriju, razgovarati o  simptomima i obaviti  pregled kako bi se precizno dijagnostikovao uzrok bola u leđima. Ponekad su potrebni dijagnostički testovi poput MRI pregleda kako bi se locirao i potvrdio osnovni uzrok bola.

Način na koji klijent opisuje bol, područje distribucije i bilo koji srodni simptomi su važni za dijagnostifikovanje uzroka bola u leđima.

Da biste bolje stekli uvid za uzork bola u leđima, postoje  tri uobičajene klasifikacije:

Aksijalni bol

Naziva se i mehaničkim bolom. Aksijalna bol je fokusirana na jedno mesto ili područje. Može se opisati na više načina, kao što su oštar ili tup bol, konstantan ili prolazan. Napetost mišića je čest uzrok aksijalnih bolova u leđima, kao i fasetni zglobovi.

Diskalni bol

Često se karakteriše kao tup, širok i dubok bol koji se pomera i varira u intenzitetu. Kao primer u donjem delu leđa, degenerativna bolest diska može prouzrokovati bol koja se širi na kukove i gluteuse.

Radikularni bol

Obično opisan kao struja, osećaj trnjenja ili peckanja, radikularni bol prati putanju kičmenog nerva dok izlazi iz spinalnog kanala. Ova vrsta bola prouzrokovana je stiskanjem i/ili upalom u korenu kičmenog nerva. U lumbalnom delu kičme radikularni bol može preći u nogu. Ostali nazivi za radikularni bol su išijas ili radikulopatija (kada su praćeni slabošću i/ili ukočenošću). Može biti uzrokovan stanjima kao što su hernija diska, spinalna stenoza ili spondilolisteza.

Šta je važno znati?

Bol u leđima nije nešto što nastaje u trenutku (osim ako je u pitanju traumatska povreda). Do problema u kičmi dolazi dugoročnim opterećenjem i lošom posturom. Iz tog razloga, bitno je uticati i na promene u svakodnevnom životu, koje su dovele do pojave boli. Potrudite se da sedite pravilno, tako da imate lumbalnu podršku, da se ne savijate i podižete teške predmete sa ispravljenim kolenima, da niste dugo u savijenom položaju, jer sve nabrojane situacije nakon velikog broja ponavljanja ako se rade neispravno, prave disfunkciju, a nakon nekog vremena nastupa bol kao informacija da nešto nije u redu.

Fizikalna i kineziterapija mogu da daju odlične rezultate u uklanjanju bola. Ali ukoliko se vratite aktivnostima koje su i dovele do problema sa kičmom, bol će se u jednom trenutku i vratiti.

Šta da radite kada osetite bol?

Kada  osetite bol, pokušajte da zauzmete udoban položaj koji ublažava simptome. To je često ležanje na leđima sa savijenim kolenima.

I uvek je najbolje da se obratite lekaru ili fizioterapeutu kako bi ustanovili razlog bola, i pružili vam pravo rešenje za vaš specifičan slučaj i sprečili dalje komplikacije.

Diskushernija

Diskushernija je rezultat već svega gore pomenutog.

Do diskushernije dolazi kada hrskavičavi jastučići (diskusi) ne mogu više da odgovore na pritiske koje stvaramo ponavljajućom lošom biomehanikom tela.

Ukoliko uzmete 1000 nasumično odabranih ljudi, statički preko 700 ljudi će imati diskusherniju, od čega bar 300 neće imati nikakve simptome.

To nam govori da i ako imate diskusherniju ona ne mora biti praćena bolom. Sa diskushernijom se može živeti i bez bola.

Dobro isplanirana fizikalna terapija, vežbe specifično dizajnirane da isprave problem, upornost i volja mogu vam dati fantastične rezultate.

Preporuka je da vodite računa o svom telu, tako što ćete bar jednom godišnje napraviti proveru vašeg fizičkog stanja i sprečiti bilo koji potencijalni problem.

ŠTA JE TENISKI LAKAT?

Teniski lakat (lateralni epikondilitis) je stanje koje uključuje upalu tetive na spoljašnjem delu lakta. Ovo stanje može uzrokovati bol usled jednostavnih radnji kao sto je otvaranje tegle, do sportskih aktivnosti. Bol varira u zavisnosti od stanja, a može biti uzrokovana i nežnim dodirom. Ponekad se bol spušta i niz podlakticu i ide do šake.

 ZAŠTO NASTAJE?

Teniski lakat najčešće nastaje zbog prekomerne upotrebe, slabosti ili loše biomehanike podlaktice.

Ponavljani pokreti i stres na tkivu mogu rezultirati nizom sitnih povreda na tetivama koje pričvršćuju mišiće podlaktice na koštanu strukturu sa spoljne strane lakta.

Kao što ime sugeriše, igranje tenisa – posebno ponovljena upotreba bekhenda sa lošom tehnikom je jedan od mogućih uzroka teniskog lakta.

Međutim, mnogi drugi uobičajeni pokreti ruku mogu izazvati teniski lakat, uključujući:

• Korišćenje zidarskih alata
• Slikarstvo
• Korišćenje šrafcigera i ručnih alata
• Sečenje sastojaka za kuvanje, posebno mesa
• Korišćenje računarskog miša

Kao i mnoge druge aktivnosti koje zahtevaju dugoročno stiskanje šake.

ŠTA JE ONDA GOLFERSKI LAKAT?

Golferski lakat, isto kao i teniski, nije specifično vezan samo za ovaj sport. Razlika između teniskog i golferskog lakta je ta što golferski lakat stvara probleme sa unutrašnje strane lakta.

Simptomi i uzroci nastanka su u suštini isti.

U retkim slučajevima, moguća je i kombinacija ova dva problema.

KAKO SE LEČI?

Epikondilitis je stanje koje vremenom može da prođe i samo od sebe. Ali to može da zahteva i period do 6 meseci u zavisnosti od stanja. „Čekati da prođe“ ipak ima i neke posledice. Ukoliko se ne izleči kako treba, problem se može vratiti, poremetiti ili napraviti problem u šaci, ramenu ili vratu. Takođe period samog „čekanja“ može biti jako bolan i ograničavajući u svakodnevnim aktivnostima.

Nakon postavljanja dijagnoze pristupa se lečenju koje ima za cilj da ukloni bol i povrati dobru biomehaniku cele ruke. Fizikalna terapija kao prva faza terapije ima za cilj da umanji upalu tetive kako bi smo uz pomoć odgovarajućih vežbi povratili potpunu funkcionalnost ruke bez bola. Fizikalna i kineziterapija su se pokazale kao najuspešnija kombinacija. Krioterapija je u svakoj fazi oporavka dobar izbor.

KAKO DA POMOGNETE SEBI?

Ono što možete uraditi jeste da odmorite ruku. Pogotovo od aktivnosti koje su dovele do upale. Korišćenje leda, lokalno na mestu bola je takođe dobar način da u akutnoj fazi uspete da bar malo umirite upalu. Možete koristiti neku od analgetskih krema i kompresivni zavoj oko lakta, ali najbolji lek koji možete samostalno da sprovedete jeste odmor.

Svakako se savetuje da obavite detaljan pregled i konsultujete se sa doktorom ili fizioterapeutom.

Osobe koje se bave sportom, bilo rekreativno ili profesionalno, su bar jednom doživeli povredu skočnog zgloba. Povreda nastaje prilikom naglog, nekontroliranog okretanja stopala prema unutra, a u retkim situacijama događa se okretanjem prema spolja. Prilikom ovakvih povreda najčešće dolazi povreda ligamenata i tetiva potkolenice i stopala, ali i ono što se retko spominje je loša pozicija samog zgloba.

Kod ovakvih povreda ne treba tretirati samo bol i otok. Loša pozicija kostiju skočnog zgloba i loša biomehanika pokreta može dovesti kasnije do problema sa kolenom, kukom, sakroilijačnim zglobom i lumbalnim delom kičme.

Ukoliko imate probleme u nekoj od navedenih regija, prisetite se da li ste povređivali skočni zglob?

Uganuće skočnog zgloba se može podeliti u 3 glavna stadijuma:

I stepen: uganuće skočnog zgloba sa istegnućem mekih tkiva (mišića, ligamenata), bez rupture, prisutan bol i otok uz minimalno ograničenje pokreta zgloba. Moguća prisutnost manjeg hematoma.

Vreme oporavka uz terapiju od 3 do 10 dana.

II stepen: Uganuće zgloba sa parcijalnom rupturom mekih tkiva. Prisutna je jaka bol, otok, hematom, ograničenje pokreta.

Vreme potpunog oporavka uz terapiju je 3-4 nedelje.

III stepen: Uganuće sa potpunom rupturom mekih tkiva, uz mogućnost frakture kostiju.

Vreme oporavka zavisi od komplikacije povrede, a uglavnom traje više od 4 nedelje.

Terapija nakon povrede

Terapija se sprovodi u cilju uklanjanja otoka i bola, mobilizacije kostiju zgloba, regenereacije mekog tkiva i vraćanja pravilne biomehanike zgloba.

Fizikalna terapija je jedan od prvih koraka ka oporavku. Fizikalnim procedurama (TECAR, magnet, laser, krioterapija) možemo smanjiti bol i otok i raditi na regeneraciji povređenih ligamenata i tetiva. Ovo je bitna faza koja nam omogućava da u kasnijem periodu neometano radimo na povećanju obima pokreta i biomehanici pokreta.

Mobilizacija kostiju stopala je neizostavan deo rehabilitacije. Terapeut rukama pomera kosti stopala kako bi omogućio njihov pravilan odnos i vratio stopalo u punu funkciju. Ukoliko kosti stopala nisu u dobrom odnosu, sila se loše prenosi na koleno, kuk i leđa. Zato se može javiti bol u spomenutim delovima čak i godinama nakon povrede.

Vežbe balansa i propriocepcije – zadnja faza rehabilitacije uganuća, ali nikako manje važna. Nakon što se povrati pun oslonac na stopalo, smanji se otok i bol,  započinje se sa vežbama stabilizacije stopala. Cilj je aktivirati sve mišiće stopala i potkolenice, uspostaviti dobar oslonac i kontakt sa podlogom, kao i dobar biomehanički odnos stopalo-koleno-kuk. Preporuka je da se bez ove faze oporavka osoba ne vraća na teren/trening, jer postoji rizik za ponovnu povredu.

Kako da pomognete sami sebi?

Česta dilema je da li hladiti ili grejati?

Kod sveže povrede skočnog zgloba uz prisustvo bola i otoka, odgovor je HLADITI.

Možete koristiti RICE metodu (rest, ice, compression, elevation) maksimalno 7 dana od povrede.

Rest – Odmor ne podrazumeva nepomično ležanje već odmor uz aktivno pokretanje zgloba do granice bola u svim smerovima. Ukoliko postoji bol prilikom oslonca na nogu, ne oslanjati se, već u ležećem položaju pomerati stopalo.

Ice – Led se stavlja zbog sprečavanja pojave otoka i hematoma. Led je potrebno stavljati direktno na zglob i to ne više od 6-7 minuta u toku jedne sesije. Ovo ponoviti na svaka 2 do 4 sata u prva 3 dana. Kasnije je dovoljno 2-3 puta dnevno.

Compression – Kompresija je primena elastičnog zavoja. Zavoj ne treba da bude prejako zategnut, već onoliko jako koliko osetite prvo prijatno zatezanje.

Elevation – Postavljanje stopala u povišenu poziciju – cilj je da se otok koji je nastao zbog traume, spušta prema većim limfnim čvorovima, pa je potrebno držati stopalo izdignuto prilikom ležanja ili sedenja.

Da li bandažirati zglob?

Za svakog pojedinca odgovor je različit, jer zavisi od težine povrede, opšte fizičke spreme i sprovedene rehabilitacije.

Ukoliko ste imali povredu i završili prve dve faze oporavka, više ne osećate bol to ne znači da ste potpuno spremni da se vratite sportu. Zbog toga je važna treća faza oporavka, koja podrazumeva vežbe balansa, propriocepcije i snage mišića. Ako treću fazu terapije kvalitetno odradite, mala je verovatnoća da će vam bandažiranje zgloba biti potrebno.

Međutim, česte su situacije kada se ljudi vraćaju na sport ranije nego što je predviđeno ili jednostavno su u strahu od ponovne povrede. U tom slučaju je potpuno u redu da koristite bandažu ali morate znati da sa vežbama za oporavak ne smete stati. Cilj je da se oslobodite dodatne podrške, jer kada se vaše telo navikne na “veštačku” podršku, mišići će oslabiti i kasnije ćete se jako teško otarasiti bandaže.

Dakle, imajte u vidu da je u tom slučaju bandaža samo pomoćno sredstvo koje služi da vam pomogne da prebrodite samo prvi period povratka sportu.